Blogovi su pali na moje teme 2 'Uskrsnuce'

Hocu da napisem pesmu jednostavnu i laku,
i u isti mah misticnu i snaznu
Da ulazi u usi njen ton, da se lako pamti

Koja bi mesto molitve, mogla lako na usnama da se nadje,
u teskom casu

Svaki njen deo bio bi simbol,
u svakom bi potreban smisao mogao naci

Morala bi energijom vazduh da sece
A opet pitomo na grudi da padne

Da nagoni um na slike, zivotnije od zivota samog
Kao soundtrack najlicnijeg filma

Sa laganim ritmom ponovnog radjanja,
Posle kresenda prividne smrti

Iskrenu poput deteta, besnog ako ga napustis

Da se u vodi njene istine ogleda svaka laz

Pesmu koja bi bila "pesma za sebe"

Hocu da napisem pesmu o tebi.

(Tekst, ne može se drukčije nazvati, „Šta je bilo između“ koautorski je projekat dva blogera, poradjan u MSN okruzenju - epiduralno...stagod)

I dio: Umnožavanje susreta


Ovo je razgovor dva vječna prijatelja, uhvaćen negdje na granici istine i laži, sna i jave, mašte i gole racionalnosti... Ovo je razgovor iz budućnosti, u kojoj tupim češljima nostalgije njih dvojica hoće tek ovlaš iščešljati svoju mladost i uhvatiti dio nje, kako bi umrli nasmijani. Mlađi, Boris, usudi se pomisliti kako su napisani dijelovi njegove istrzane glave spremni za ponuditi drugima u obliku sasvim nepotrebnom, u knjizi, te pronađe lakomog izdavača koji se usudi pristupiti unaprijed propalom projektu. Stariji, Stripy, šetajući bespućem srušenog Grada, ugleda u rukama uličnog prodavača džepno izdanje knjige, ugleda njenu stražnju koricu i tamo poznato lice, lice iz mladosti. Pokuša oteti knjigu iz ruku prodavača, a ovaj vidjevši svu želju na njegovom licu, reče: „Eto ti knjiga, jebala te ona!“, i baci mu u lice nekoliko kovanica, „Eto ti i pare, jebem te! Da te jeb'o taj komunista što se tu ceri na koricama.“ Potom ode do najbliže telefonske govornice i od servisa dobi adresu Mladog lica...

Stripy:
Ni sam ne znam kako sam te našao?

Boris:
Pa, vidi, stari moj prijatelju, ja sam se ne sticajem okolnosti nego usljed djestva sile koja nije dio mene našao na Dnu i nisam, iskren da budem, ni pokušavao izbaviti se odozdo, jer tek je dole, a ne Gore, kako nas uče, moguće smislu zavrnuti šiju... i biti iskren prema liku iz ogledala, što je, dakako, kičma punog postojanja... Mnogi su se, naravno, usrali od straha u trenucima kada sam provirivao kroz kanalizacijske otvore njihovog konformizma i psovao im majku... Ipak, ti si se pojavio i rekao nešto što je prije bio čeličan stisak ruke, stisak saučesništva, nego li riječ, koja je nepouzdana. Ostalo nije priča o vječnim tandemima, ostalo je completely different...
Mene, opet, zanima zašto si se kretao onako opasnim predjelima Syebane Galaxije?

Stripy:
Oduvek sam želeo dokučiti beskrajni prostor, ili bar osetiti nagoveštaj nekakvog mirisa večnosti. Jedino što sam dobio je lutanje... Naprotiv, ja se nisam kretao, samo sam stvarao mentalne slike raznolikih kretnji, različitih formi kretanja... Da budem konkretan, želeo sam da svoje kretnje ostvarim kroz reči ali i da se neko drugi kreće uz njih, i da te reči imaju snage da nešto pomeraju. Želeo sam da pomeram stvari svojim umom.
Nisam znao kakvo je sada biće sa slike, mislim da sam te nekad poznavao i da sam mogao reći ko si kada bi me neko pitao. Ali sada je samo vreme nepoznanica, "NSNMSSU" Ništa Se Ne Može Sa Sigurnošću Utvrditi. Teško je neutvrđenog identiteta biti siguran u tuđi. Bojim se poraza...

Boris:
Sačeka malo, idem pišati.

(Odlazi Boris, Stripy ostaje sam sa svojim mislima, u tuđem prostoru koji mu izgleda tako svojski, tako poznat, tako prirođen... Pri tom misli... i pokušava pročitati brzalicu sa zida sobe...)

Stripy:
(Uvek je bio dobar sa rečima... Da li je brzalica stvarno laka? ili ja samo dobro prelomim jezik? Ili to mom izlomljenom mozgu nije naročito teško? Jesi li to ti tu? Jesi li to tu ti? Jesi li to ti tu? Jesi li to ti tu? Jesi li tu ti to?) Jesi li tu ti to?

Boris:
Hahahaha. Da, tu sam, ako je tvoje pitanje na razini realnosti ove sobe i mog mjehura koji ne trpi ovolike količine piva.

Stripy:
Hoćeš da kažeš „Nalio si se k'o stoka“?

Boris:
Pa vidi, stari, sve je to stvar kurvanjske prirode jezika... nazovi ti to kako hoćeš, moj mjehur se isto ponaša, i ja moram pišati... Nalio se k'o stoka jesam, sinpć, nažalost... nažalost, jer nisam i danas... Ipak, ako bismo i pili onoliko koliko bismo željeli, sva naša pijanstva postali bi mreža kazni, mreža zakašnjelih želja... I onda bih sretnij bio trijezan nego li pijan... bježao bih iz pijanstva u trezvenost... Zamisli, jeb'o te, kažeš nekome ko te pita zašto si sjeban i kuda si se uputio: „Ma sjeban sam onako, odoh malo da se otrijeznim, da mi bude bolje!“ No, pusti se mojih nebuloza... Jesam to ja tu? Ne znam... Može biti bilo ko, ja imam sposobnost stvaranja u sebi, mogu biće u mikrosekudni da stvorim, brže nego sam bog, i nije mi potrebna nedjelja za odmor... i ubijam ga u istom trenutku... Velika je to moć, brate moj, velika, ruke se tresu u groznici zadovoljstva... Moć stvaranja bića koje hoće biti tjelesno, i ubijaš ga jednim pokretom misli, jednim kratkim rezom idejne sablje baš u trenutku njegove želje... Jesi li ikada osjetio takvu moć?

Stripy:
Samo kada mi je ćale ukinuo džeparac i na silu me zaposlio... Ta idejna sablja je mač sa dve oštrice ili bolje rečeno, sablja sa dve oštrice. Jer uvek na taj način ubijamo deo sebe u trenutku ponovnog rađanja, ne zadovoljivši se samo trenutnim preporodom... nikada ponovo rođen, uvek samo preporođen... to je ta zla kob pisanja...
(Kašlje, pomalo strahozvučno, kao da se u kašlju gubi jedna jedina riječ koja će sve reći.)
A propos ove brzalice, vidiš li i ti paralelu koja mi se sada paralelno sa ovim razgovorom povlači mislima, i shvataš li da je pisanje poput brzalice: ako brzo i spretno napišes, a čitalac brzo i spretno pročita, svaka pročitana i primljena mozgu i duši reč, dobija stostruko značenje?

Boris:
(Pali petu cigaretu od početka razgovora i pokušava dim povući do krajnje tačke svojih pluća, kako bi osjetio suštinu voljenog otrova i kako bi izgledao zajebano i opasno dok se bavi zajebanim i opasnim temama. Reski zvuk zippa nagovještava britkost njegove rečenice. Stripy pogledom u beskraj stropa pokušava skriti zavist prema poročnom užitku, jer nikada, iz nikome znanog razloga nije smio u cigareti otkriti zadovoljstvo samouništenja.)
Vidi sad... u jeb'o te, dje si nabavio ove cigare, jako do neba... Jebaji ga, svejedno uništavaju, iako je u različitosti ukusa i razlika uništenja... No, jebaji ga ponovo... Što se tiče tih paralela u tvojim mislima, ne vidim ih, jer nemam naočale za pregledavanje misli, ali ih sasvim razumijem iz tvojih riječi... U tome i jeste sva usrana suština našeg prokletstva, naše kobi, našeg orla koji neumorno kljuca nad glavom, cereći se kao ljudi iz prigradske kafane... Da, rekoh, u tome i jeste bit... da se stvori mnoštvo održivih značenja, da svako od njih ima uporište u riječi, u rečenici, u ukupnoj konstelaciji napisanog... da budu, zašto da ne, i sasvim oprečna, ali, brale moj, i sasvim održiva... pa, izvolite, gospodo, vi se bijte za prevlast... Ali, ono na šta si me podsjetio, ili upozorio ovom primjedbom... kada govoriš o spretnom čitanju i pisanju... pisac mora čitaocu davati migove saučesništva i razumijevanja... da zarez stavi tako da on bude kao pogled u razgovoru, ili kao podignut prst... Vidim, stari moj prijatelju, kako gledaš moj užitak cigare... Jesi li ikada u meni gledao dio svoje izgubljene mladosti?

Stripy:
Mislim da si ti bova u moru kojem plovim, za koju ću se već "smežuranim od vode starosti" rukama grčevito uhvatiti. Ti si dokaz da sam postojao, nekada, a ako sam nekad sa tobom postojao i ako je ovaj tren stvaran, što bih po dimu ove cigare mogao sa sigurnošću tvrditi, onda mora da je postojalo i nešto između, ono nešto o čemu mi je najteže pričati ti.
(Odjednom nestaje svjetla u maloj sobi što sjećanjem miriše na davnu prošlost, nesigurnu i nejasnu kao i svjetlost, koje možda i ne bi.)
Vidiš li isto što i ja?

Boris:
Premda sam često gledao tvojim očima, u ovom trenutku nisam siguran šta vidiš... ne znam, zapravo, zašto me pitaš vidim li isto što i ti... Je li se nešto promijenilo? Vidimo mrak, sada kada nas glupava svjetlost žarulje ne sputava da budemo prirodni... Vidimo blagi mrak u kojem naziremo naša lica umorna od grča drugosti, od grča naše iščahurenosti... Ista su, premda ostarismo, ista su kao i onda kad sretosmo se u raju moga Dna... Nismo, znači, stari moj, podlegli pritisku hulja i lešinara ljudskih, nismo za šaku ugodnog života pristali biti klonovi, nismo postali likovi iz zlatom optočenih historija gluposti... Ostaje nam naš blagi mrak, mrak naše blage nirvane, osjećaj pobjede poraženih i uniženih... osjećaj svjetla u očima, u tvojim očima, koji me hrani i govori da moram dovršiti posao koji smo zajedno davno započeli... Jesi li umoran od svega toga?

Stripy:
Tvoje misli su ušuškane u papir i pokrivene koricama... Žao mi je, moje lutaju poput beskućnika, kao i njihov vlasnik...

Nastavice se? Mozda bi bilo suvisno...

Gledam u njihove decije oci dok mi upucuju poglede uz najiskrenija pitanja koja kao da u sebi kriju smisao zivota. Cisti, svetlucavi pogledi bica koja odbijaju da budu ljudi. Hteo bih da imam taj pogled... ne vredi ... Mozda da ga vezbam pred ogledalom... ne ide... Preostaje mi samo da ih gledam i da im se divim.

Jednom Sergej Morozov zaboravio subaru a bese duvao opaki vetar. Cuo je za izreku “Cizma glavu cuva, subara je kvari” Provericemo to, pomisli. Izu levu cizmu I nataknu je na glavu. Iduci tako bez jedne cizme, u stvari to nije lepo receno, iduci tako bez jedne cizme na nozi ali sa istom na glavi, nagazi onom bosom nogom na veliki zardjali klin, koji mu se ceo zabi u stopalo.
Zaradio je infekciju koja se prosirila I zahvatila citavu nogu te su morali da je odstrane.
Posle operacije Dr. Raskoljnikov je prisao Morozovu drzeci njegovu amputiranu nogu.
“Evo vase noge” – pruzi mu je.
Prihvati Sergej Morozov svoju nogu zagleda se u nju, ponosan na sebe sto je, eto, sacuvao glavu.

Neko mora da je oklevetao Radovana K., jer je, iako nije ucinio nikakvo zlo, jednog jutra bio uhapsen.
Radovan K. se jednog jutra probudio kao Dragan D. to ne samo da nije znao sam Dragan D. koji je pored svog identiteta izgubio i zivot, a pored odece i dokumenata ukradeno mu je i od njega otrgnuto ime i prezime, koje je sebi prisio Radovan K.
Radovan K. je optuzen za ratne zlocine I to da nije ucinio nikakvo zlo je njegovo licno uverenje, i jos par miliona ljudi koje cemo sada zanemariti. Ali on je sada Dragan D. i disao je duboko i ravnomerno u njegovoj kozi. Naucio je pravilno disati koristeci razlicite savete alternativne medicine, kombinovanih sa Zoloftom po potrebi. Mogao je mirno cekati sudnji cas sakriven negde u utrobi zemlje ili na nekom mestu koje najmanje mozete ocekivati verovatno zato sto je previse ocigledno (ispred tv-a u stolici na ljuljanje recimo).  Ne, Radovan K. se slobodno setao ulicama, vozio autobusom, objavljivao clanke o zdravlju za neke novine i postepeno cak i poceo da gostuje na televiziji. Onda je dobio neodoljivu zelju da im se jos vise priblizi. Nekako se umuvao u nevladin sektor i kao Dragan D. poceo zucno da se zalaze za hapsenje ratnog zlocinca Radovana K. Ovo je totalno odaljilo celokupnu javnost od bilo kakve moguce sumnje da je bas on Radovan K. , bio bi totalno lud pa da pomislis tako nesto. Pristalice Radovana K. su cak pokusale i da ga ubiju. Covek sa trotinetom pokusao ga je pregaziti dok je izlazio iz autobusa. Sreca za njega da je klizav kolovoz ucinio svoje i skrenuo atentatora. Vremenom je Radovan K. poceo da biva poprilicno uveren u to da je on Dragan D. Njegova borba bila je sve vatrenija i posvecenija i iako na trenutke skrhan uzaludnoscu te borbe, nastavljao je da vodi ostre kampanje protiv Radovana K. Sva mrznja ovog sveta slila se u njega. Ponavljao je sebi da to djubre mora platiti za svoje zlocine I pustiti neduzne gradjanje da uplove u evropske integracije i najzad pocnu normalno da zive. A onda je Dragan D. naveo na dokaze koji su jasno upucivali na Radovana K. i zaprepastio se kada su mu stavili lisice na ruke. Neko mora da me je oklevetao, jer iako nisam ucinio nikakvo zlo, hapse me. Mislio je Dragan D. dok su ga uvodili u celiju a te reci mu se ucinise jako poznatim.

Gospodin Paskal je po prvi put bio prepušten sebi, sasvim sigurno je to znao jer nije bilo ni najmanje šanse da se osloni na nekoga, čak ni da oseti bilo čije prisustvo, nije mogao ni da ignoriše postojanje drugih jer prosto oni nisu postojali. Nije bio samo uslovno rečeno “prepušten sebi”, potpuni izuzetak ljudi sasvim je potvrđivao njegovo otuđenje.
Kada je otvorio oči trebalo mu je par minuta da sliku koju vidi poput nekakve matrice ili sheme preklopi sa realnošću i posle velike potrage dođe do spoznaje trenutka. Ono što je video bila je ne baš čista belina prekinuta ivicama, dužima koji su obeležavali stranice različitih polja iste takve beline.
U daljini je mogao videti granicu prostora, ukoliko bi krenuo od prostih shvatanja granica nekakvog oblika, poznatim mu od ranije. Podignuvši glavu gore nije ugledao nebo već još jedno polje beline koja je zaklanjala nebeski svod i sa ostalih pet polja činila kutiju u kojoj je disao, sada već malo ubrzano, pokušavajući da udahne ustajali vazduh kojim beše napunjena kocka. Očajnički mu je trebao svez vazduh i poput mesečara krenuo je u potragu za oazom koju je svežina vazduha u ovom trenutku zasigurno predstavljala. Nije bio siguran u kom je pravcu krenuo ali ni kolika bi uopšte bila važnost takve iskustvene dobiti.. Namera mu je bila da se kreće kružno sve dok ne oseti bilo kakvu promenu vazduha i negde na polovini kruga njegove nosnice kao da su registrovale nekakav nagoveštaj svežine ili je to samo vazduh postajao manje opor. Baš u tom pravcu mogao je naslutiti prekide beline nekakve tri crne tačkice u horizontalnoj liniji “zida” ka kome je koračao. Vremenom je osetio kako se opseg tačkica povećava a intenzitet beline, veličina koju je ona za njega predstavljala kao da je postajala manja. Možda nije sve tako belo, pomislio je ispunjen na trenutak unutrašnjim smehom apsurda. Mogao je najzad izdvojiti malo vremena za sastavljanje pokidanih delića onoga što je bilo tek juče a ipak se prostiralo miljama daleko u prošlost. Osetio je kao da treba da izlista požutele strane drevne knjige kako bi prizvao nostalgiju pređašnjeg dana, eh da bio je siguran da je bila sreda. Sam sebi nije izgledao preterano zadovoljan životom bilo je nekakve gorčine u njemu, toliko da nije bio naročito impresioniran ni kutijom u kojoj se trenutno nalazio. Čučnuo je, priljubio se uz pod i u mirisu lepenke našao potvrdu svoje “teze o kutiji”. Naime on bi bivao cinik prema svakakvoj formi života; planeta Zemlja, kutija njemu je bilo prosto svejedno. Jednom je rekao: “Život je porno film sa elementima melodrame, povremeno, u pauzama za korišćenje wc-a rezervisanog samo za ekipu filma. Nama statistima ostaje samo jeftin pornić.”
Potisnuo je sećanje na svoj pređašnji život i laganim hodom povećavao rupe na zidu kutije.

Evo, a ti zamisli kako ti pevam: khm khm...

Stranger in the night, wish happy birthday,
writing on your wall
what were the chances that I'm some psycho too,
who'd kill you before the night was through.

Something in FaceBook was so inviting,
Something in your smile was so exciting,
Something in my brain
told me I must have doctor too!

Strangers in the night, two single people (it's complicated),
We were strangers in this site
Up to the moment
When I said a first hello
and greet you birthday so,
Facebook is a strangly place where everybody wants to speak with people which they didn't know and... (ovde uzeti vazduh)

Ever since that night we've been together.
Lovers at Facebook, in love forever.
My shrink was so right
For "strangers in the night".


by Aleksandar Vukovic
Obrada "Strangers in the night" by Frank Sinatra
dedicated to Gorana Vukovic

Srecan Rodjendan zeli ti FaceBook friend ;)

Htela si biti manje iskrena,
hoteci ocima sakriti naivnost duse
zaradila si samo setnost pogleda,
par rupica od laznih osmeha
i cudnovatu gipkost obrva.
Tako ti menjas svoje lice...
gle paradoksa!


Stripy
" j "     -   rebus

Stavili ste pare na Laznu Nadu u sedmoj stazi i nadali se u skladu sa imenom grla.
Pocinje trka. Lazna Nada se dobro drzi na pocetku i bori se za trecu poziciju sa grlom Nepredvidivost Zivota citavu duzinu iza Stare Slave i Egoizma koje drzi celnu poziciju.
Iza njih su Losa Navika, Stisni Zube i Gola Egzistencija.Egoizam iznenada prelazi u kas i bice diskvalifikovan. Losa Navika izbija na povrsinu i pretice Staru Slavu po boku I vec je bolja za duzinu glave. Spokojstvo se pojavljuje iznenada i ulazi u trku sa Golom Egzistencijom, poveo je jedan pa drugi… smenjuju se u vodstvu u borbi za peto mesto. Lazna Nada posustaje a Stara Slava gubi lidersku poziciju. Usli smo u poslednji krug. Prva je Losa Navika ali dzokej Spokojstva pokusava da je se oslobodi zamahuje i siba Spokojstvo. Da li vidite isto sto i ja... Da, grlo Que sera sera se pravo niotkuda kao vihor priblizava vodecem dvojcu. Stisni Zube pokusava da prati njegov ritam ali moze samo do druge pozicije i Spokojstvo je tu negde, sta je sa Zdravim Razumom ne vidim ga u trci za plasman. Ulazimo u ciljnu ravninu. Kakva neizvesna trka! Ko je pobednik Que sera sera ili Stisni Zube? Odlucice foto finis! Vama to sada i nije bitno jer vas je Lazna Nada ponovo izneverila.

Neverovatna prica… za neverovati… kazu ljudi cesto! Sta je to neverovatna prica – to je u stvari verovatna prica ali u nekim svojim prapocecima, nekakava neevoluirana verovatna ili vrlo verovatna prica. Hocu reci ono sta smatramo neverovatnim je samo stvar jednog trenutka, naisli smo na nesto dotad nevidjeno, desila se neverovatna stvar i.t.d. Nista nije dovoljno neverovatno iz prostog razloga sto ce se nekad pretvoriti u verovatno, potom u prilicno pa u vrlo verovatno I tako najzad u potpuno ociglednu ili cak trivijalnu stvar. Neverovatno!

Danas cemo pripremati ribu. To Vam ja obecavam. U protivnom, umrecu od gladi. Bice veoma tesko jer stara poslovica (cemu ovo “stara”, ko da postoji nova poslovica?) kaze: “Ne prodaju se nezgotovljena drva, a niti riba u vodi “ Onda obecavam da cu je upecati kako god znam I umem. Bice to punjeni saran! Kako to mi lako odlucimo da nekog napunimo I pojedemo, vec zamisljam sarana kako priprema punjenog Srbina; “Kako ti ovo izgleda”, (ogromna ljigava riba, ushiceno se pracaka iznad mene dok se ja napunjen lukom przim u tiganju). Shvatih da tako nesto nije nista novo I uzdahnuh od olaksanja. Jos samo da ga I upecam, pomislih.
"Dajte čovjeku ribu i nahranit ćete ga za jedan dan; naučite ga kako da je lovi i prehranit ćete ga za cijeli život.", rekao je Lao Tse. Mozda je ipak Lago Tse, jer, u citavoj prici, ja sam taj siromah a pri tom ne vidim da mi je neko I dao ribu a o casovima pecanja da I ne govorimo. No s druge strane, kineska polovica kaze: Onaj ko vidi nebo u vodi, vidi i ribe na drveću. Sudeci po tome trebalo bi da ponesem merdevine. Ipak cu uloviti ribu “uz pomoc stapa I kanapa” u prenesenom znacenju (znacenje nisam preneo sam, pozvao sam komsiju jer je bilo pretesko)
Do obliznjeg jezera usput sam ponavljao “Riba ribi grize rep” ali neverovatno sporo, skoro da mi se vilica ukocila. Probajte ovo kod kuce, teze je nego izgovoriti brzo, eto odlucis da nesto upecas a usput izmislis sporalicu. Pomislih sta ako je to ista ta riba koja grize sopstveni rep. Riba u mojim mislima se vec bila usmrdela kad stigoh do naplatne rampe na ulasku u jezero. Ispred mene se ukazao covek u uniformi koga sam spontano sa nekoliko sekundi pripreme pozdravio.
“Dobar dan, zemljak!” (iako nisam mogao biti sasvim siguran da nije vanzemaljac)
“Vasu ribolovacku legitimaciju, molim!”
“Dobar dan, zemljak!”, ponovih
- Vasu ribolovacku dozvolu i 200 din., molim!, ispusti zbunjeno, cuvar.
“Rekoh, dobar dan, zemljak”, ponovih glasnije. Sada sam siguran da je vanzemaljac, ili je gluv kao top I to top koji ima problema sa sluhom.
“Vasu legitimaciju, mol…”
“Cekajte nemam bas ceo dan, ribe nece cekati cak I one moraju da spavaju, samo nisam bas siguran kako to rade. Oprostite, ali kako da znam da ovo nije obicna rampa a ne naplatna a da su uniforma I legitimacija u stvari od nekakvog cuvara bolnice iz koje ste pobegli pre otprilike par casova? “Kako ste samo znali….?“
“Dajte sada vi meni 200 din. Pa necu nikome reci da ste stvarno pobegli iz bolnice, pa cak ni vama.”
“Nemam 200 din. Ali zato imam ovu kutiju sa glistama. Pacijent u krevetu do mene ih je toliko imao da nismo znali sta cemo sa njima”
“Daj, posluzice!”
“Evo”, izusti tutnuvsi mi kutiju, “i da vas vise nisam video da pecate ovuda bez dozvole” to rece I utece.
Na putu do jezera vrapci su histericno cvrkutali. Mozda bih mogao jednog vrapca upotrebiti kao mamac. Oni prosto tamane crvice, prosto su se ucrvljali od tolikih crva. Neeee, mislim da cu ipak upotrebiti mamac iz kutije kao mamac da dodjem do mamca. Mamice koliko puta taj mamac. Dodjoh do ulicnog prodavca mamceva (kakvo glupo zanimanje, treba mu to reci, ali ja necu biti taj koji ce ga prosvetliti)
Pridjoh mu I sa starom dobrom “vidi ptica” forom zamenih kutiju sa onim mojim “glistama” njegovom. Obe su bile kutije “Dobro jutro” margarina, kakva sreca pomislih, a jos je pritom I bilo jutro.
Rekoh, “Nista samo razgledam. Imate li negde garderobu?”
Jedan Fisherman‘s friend do mene se pruzi I uze kutiju sa “glistama” koju podmetnuh.
“Ove su bas nekako egzoticne, uzimam ih”, rece oblizujuci se.

Madagaskarska poslovica glasi: "Ma kako lijepa bila riba, niko neće nataknuti svoj jezik na udicu da bi je uhvatio." (pa cak ni oni s pirsingom na jeziku)
Ipak, ja se vodim Goethe-ovom recenicom "Ah, najjača kušnja je bijeda. I najmudrije ribe glad tjera na udicu." Zbog ove izjave su ga na jednom proputovanju Madagascarom natakli na kuku I bacili ribama, tom prilikom se nekakvim cudom spasio ali je poludeo I postao pesnik. Mislim da je to “Ah!” rekao suvise glasno.
Naime to “Ah” je na madagaskarskoskarskogarskom znacilo “Vasa prethodna poslovica nije bas najtacnija sto cu I dokazati sledecom izjavom a potom cu uraditi foot-massage vasim prelepim zenama sa muflonskim glavama”
Seo sam na nekakvu gajbicu I poceo da pecam. Proslo je neko vreme a moj stap je bio u rukama, kanap u vodi a udica sa glistom je plutala, jos uvek sam pecao. Proslo je jos neko vreme a ja sam jos uvek pecao. A onda mi je to sto sam jos uvek pecao postalo znak da je proslo neko vreme. Nisam razmisljao o smislu zivota, samo o smislu punjenog sarana u mom tanjiru. Setih se recepta u dzepu, ispravih papir na kome je pisalo.

Punjeni šaran

Potrebno: (preko mi je potrebnooooo!!!!!)

šaran od 1 do 1/2 kg,
nekoliko većih glavica crnog luka,
3 čena belog luka,
100 g zdrobljenog hleba,
so, biber,
peršunovo lišće,
2 žumanca,
2 decilitra ulja,


Priprema: (Pripremam se za njega danima zato I umirem od gladi!)

Dobro očišćenog i opranog šarana posoliti i ostaviti dok se ne proprži luk, izmrvljeni hleb i peršunovo lišće. To pomešajte sa dva žumanceta, zamesite i tom masom ispunite šarana.
Razrez na trbuhu ribe zašijte dvostrukim pamučnim koncem (ili najlonskim). U sud preliven uljem postavite nekoliko daščica preko kojih ćete peći šarana. Tokom pečenja, sve dok šaran ne dobije karakterističnu smeđu boju kože, prelivajte ga toplom vodom. Pre služenja konac odstranite.

Konac? Gde da nadjem najlonski konac? Pa ja ne znam ni da sijem…
Iz razmisljanja me prenu vika:” Znao sam! Egzoticne gliste! Razbijaju…Kao da su izasle iz samog raja…!” Bio je to Fisherman‘s friend, debeljko sa “glistama” (vidi sliku u stvari gledaj sliku i placi).
Plakao sam I smejao se u isto vreme gledajuci u njegovog debelog, pulsirajuceg sarana koji se pracakao u kofi. Prokletstvo zelim ga, tako ga zelim! (mislim na sarana ne na ovog (ne)srecnika)
I ko sto sam ja jednom izjavio, cuvenu recenicu od F.Herberta “Kad bi zelje bile ribe svi bismo bacali mreze”

Preostaje mi samo da cekam, ali zar nije to ono sto celog zivota radim cekam na stanici cekam u redovima, cekam da padne plafon a kada se stvarno sruci na mene onda cekam da dodje hitna sluzba I izvuce ono sto je preostalo od mene iz rusevina obrusenog plafona, cekam da neko drugi zavrsi sa cekanjem onoga koji ceka mene a da ja to u stvari I ne znam (razlog tome je sto sam razumeo da treba da ga “cikam” a ja ne volim da zacikavam ljude), sacekajte malo pa cu vam reci jos neki primer… Ja sam, zakljucih, u stvari rodjeni ribolovac naoruzan stapom strpljenja I udicom “svog vremena ovog sveta”. Cekao sam vec podosta ili prilicno kratko, tesko mi je da procenim, kada je jedan senzacionalan trenutak prekinuo cekanje u svoj svojoj cekalackoj punoci. Moj duh su preplavili talasi plemenitosti I ljubavi prema svemu zivom pa cak I ribi, konkretno saranu kojeg je kreatura sa slike (vidi sliku – sta je gledas kad si je vec video, idiote) upecao na “gliste”. Imao sam utisak da je svojim skrgavim ustama I brkovima koji su nedvosmisleno upucivali ociglednu dvosmislenu izjavu: Vrati me u vodu (to je moglo znaciti da ga vratim u vodu a moglo je znaciti “najebo sam skroz, vrati me u vodu, covece!”) Potrcao sam I zavrljacio sarana sa sve kofom u vodu. Debeljko skamenjene face (poput one kada ugleda otkopcan slic na kraju dana) upita jedno zvonko: “Zasto?”
"Ribu nisi ubio samo zbog toga da bi uživao i da bi je prodao na pijaci, pomisli on. Ubio si je iz ponosa i zbog toga što si ribar. Volio si je živu, a voliš je i mrtvu. Ako je voliš, nije grijeh ubiti je. Ili je onda još veći?"
Odgovorih mu citatom iz knjige Hemingveja o nekom starcu koji se na 100 strana pati sa nekom dzinovskom ribom mislim da se zove nesto kao “Starac koji se na vise od 100 strana pati sa nekakvom dzinovskom ribom”.
Osetio sam se milosrdnim, ponosnim, sentimentalnim, osetio sam se covekom I duznim da vratim ribu gde pripada”, nastavih u zanosu.
Ali, ali … AAAAAAALIIIIIIIIIIIII!!!!!!!!!!!! Poce da urla debeli.
To je moja riba. Svoju plemenitu stranu mozes dokazivati vracanjem u vodu ribe koju si licno upecao. Ili je tako nesto mislio u svojim psovkama?
Neshvatljivo je kako je covek sa slike (ne gledaj sliku) mogao onako trcati I peniti za mojim vratom vitlajuci stapom. Onda je onako iskipteo lipteceg znoja I u predinfarktnom stanju seo na neki panj prekrio lice rukama I briznuo u plac. Pomislih da je konacno shvatio sirinu mojeg “simbolicnog vracanja ribe u vodu” sto ga je jako pogodilo.
Doviknuh mu onu Flobert-ovu:
"Mi smo stvoreni za bol. Suze su za srce ono što je voda za ribe!" I dodah “Placi, dobri moj covece, placi, zivot je samo jedan I ponekad tako usamljen! ”, ili tako nesto.

Nastavice se...pecanje?

U ovom dodatku predstavicu vam kljucne reci u mom nastavku kao nekakav trailer za recept koji predstoji (ovo je glupo cak i za mene, jebote)

Keywords:
Upecana cipela, ocajanje, recept, recept za pripremanje raznovrsnih jela od cipele, rajsnandla, prokelj, zardinjera, gajka... i kraljica glupih kljucnih reci - garnisla.

Ukoliko ste postovalac filosofije iz toga zasigurno proizilazi da ste covek za palacinke. Uz to to je vrlo ekonomican recept. Filosofija + ekonomija = veverica…pardon palacinka. Zapitajte se imate li vi covece jaja za ove stvari. Nikada ih niste skupili I uvek se povlacili pred izazovima. Vreme je da stisnete I istisnete jaja.
Ako ste sacuvali zdrav razum I ulje iz prethodnog recepta (vidi recept br.1) mozete pristupiti filosofiranju. I kao sto rece zacetnik chinkizma, inace stojik na jajima Palacinokle: Palacinka je ravna ploca sastavljena od cetiri elementa: 1.Brasno 2. Jaja 3.Mleko 4. Ulje. Na drugoj strani gazici po jajima smatrali su da je decko totalno na krivom putu I svi kao jedan povikali: Treba zasoliti! Necemo se dugo zadrzavati na Palacinoklu koji je ubrzo izvrsio samoubojstvo namirivsi se I umirivsi se prstohvatom arsenika, dok je gledao istoimeni Kaprin film sa starim cipkama koje je uz roze karmin stavio na sebe za ovu posebnu priliku. Italijanski Irac emigrant ceskog porekla Djordano O‘brno, uveo je novine u Pala Chinkizam (inace nov pravac koji se razvio iz prethodnog tako sto je chinka pala) a kao izvor mu je posluzila Pitazagorena tiganjnema koja glasi (to sada znaju I osnovci I to oni sa umisljajem da su vrapci) : Drska tiganja nad ringlom jednaka je zapremini tela koja ipak nije dovodovodovodovoljna zapremini tela koja nije dovodovodovodovoljna…Voleo je Darkwoode. Samo ako ste dementni necete naci analogiju u ovim ucenjima. Obrtni ajnslus bespovratno sazima fluks. Saznao je to I Djordano kad je obrno. Kasniji moderni filozofi przili su palacinke na Kant.
Da bi nastavili borbu za egzistencijalizam morate pristupiti obrtnim momentima. Ipak se okrece! Osecate gorusicu u stomaku I to vas presece. Vreme je za smesu. Stavite prst na cello ali gledajte da to traje kratko jer prst vam je potreban za mucenje smese. Ukoliko ste moderni Diogen I zivite u buretu. Osim ako je to Bure Baruta u tom slucaju przite na tihoj vatri. U posudu stavite 3 jaja ukoliko ste imucni, 2 ukoliko ste pripadnik srednje klase, 1 ukoliko ste egzistencijalista poput mene I niti jedno jaje ukoliko zelite da eksperimentisete (drugim recima vas pas je odavno uginuojer nema za sta da vas ujede)
Sad aide deo kada ce mnogi od vas zapeniti. Potrebno vam je I brasno. Najjeftinije mozete naci kod baba Riske po ceni od 16 dinara po kg. Neprskano je I pepuno crvica sto je kako kazu legitimni dokaz da je isto najcistije moguce. Nikad nisi nacisto sa brasnom. Ukoliko ste skloni skepticizmu, prosejte ga a crvice posadite u improvizovanu bastu za crvice koje cete distribuirati pecarosima. Jer niko… ponavljam niko…opet ponavljam – Steven Seagal ne zeli da kopa u potrazi za crvima. Stavite od oka preostalo brasno,. Iskoristite kiselu vodu koju niste ispraznili za supu (vidi recept br.2) Ako vam djed Tomo sa Pantovog Vrha proda mlijeko po bagatelnoj ceni od 25 din mozete iskoristiti mleko za gospodsku trpezu. Mleko mozete od oka osim ako niste David Bowie, onda se morate odluciti za pravo… zapravo, onda se morate odluciti. Samo nemojte da vas ponese pesma pa da stavite Gasoline. Preporucuje se pola l djed Tomovog mlijeka direktno sa Pantovog vrha I epilepticne koze kada je ugodjaj potpun.
Ako ste postovalac Mese Selimovica volecete I sve sto ide s Mesom ali posto ovo uopste nije smesno pravicete smesu tako sto cete mesati. Mesajte obavezno u smeru kazaljki na vasem digitalnom satu, ako ste u stanju da prokuzite koji je to smer. Sto se tice przenja I obrtanja nek vam je blog u pomoci ali ne moj blog. Jer… “moj blog ima plave ociiiiii, moj blog je protiv kraljeva noci (aj‘ sad svi) da letim, ko drugi trazim praaaavoooo sklopicu ruke I misliti plavoooo." Ulje tiganju davajte na kasicicu da se tiganj ne osili po sistemu vi njega hlebom on otvori pekaru.Spremite merdevine I spaklu kako biste odlepili palacinke sa plafona I posto primetite prelepe forme na plafonu u stilu Kandinskog ili vam se prikaze vasa Blogo-rodica licno (ukoliko imate rodicu na blogu) mozete se posvetiti fresco-slikarstvu I napravite od svoje kuhinje mali privatni oltar ili atelje. Mozete ih praviti u roll-on fazonu uz pesmu "roll over Beethoven" a nekima ce prijati u stick-u kada mozete zapevati "Let‘s stick together", na kraju, srecni ste, vlada Srbije je formirana i mi i dalje uspesno ne damo Kosovo. Rolajte bez reci poput dzankija koji mota dzoint. Mozete biti kreativni I napraviti pravi origami od palacinki samo ako ne rigate posle. Niste dobro culi pa ste stavili oregano, imate srece jer palacinke mozete filovati svakakvim jestivim stvarima (sta je za vas jestivo?) One su najzahvalniji obrok. Proverite ovo, recite im bilo sta, uvek ce vam reci: Hvala!

Za ovaj recept bilo nam je potrebno

3 jaja…2 jaja…1 jaje… bez jaja…kuda ova silna jaja nestaju?
666 g. prosejanoh ili ne Riskinog djavolski ostrog brasna tip 666
Za imucne djed Tomovo mlijeko epilepticne koze po mogucstvu muzene u sred napada.
Srednja klasa: kiselu vodu
Sitna boranija – sitnu boraniju…pardon vodu chesmovachu.
Bezbroj puta korisceno ulje u medjuvremenu evoluirano u nerdjajuci celik.
Merdevine, spakla Ili mistrija Marti
Prstohvat arsenika
Kaprin istoimeni film na VHS-u sa sve cipkom I roze karminom
Dzepni vodic kroz filozofiju
I nezaobilazna 1 ZLICA VEGETE!!!!!!!!!

Soundtrack: Darkwood dub - “Zapremina tela”
David Bowie - "Gasoline"
Iz predstave "Plava Ptica" - "Moj Bog ima plave oci"
Chuck Berry - "Roll over Beethoven"
Bob Dylan ili Bryan Ferry - "Let‘s stick together" 

Resili se da povedete racuna o vasoj ishrani? Culi ste da je zdravo jesti supu? Ne samo da nikad niste skuvali supu nego vi cak ne znate ni kako ona izgleda. Setate od artikla do artikla duz celog supermarketa. Najzad nailazite na kesicu na kojoj pise supa, ali primecujete da ih ima vise vrsta, odlucili ste se za najjednostavniju t.z.v “Obicnu supu”.
Shvatate sve kao veliki kulinarski izazov I na putu kuci razmisljate da li ste kadri za tako nesto. Morate biti jer stara latinska poslovica kaze: “In supas habeas vitas magistra veritas est magnorum nastavere” “Supa je uciteljica zivota I treba je posrkati da bi nastavio isti”.
Obliva Vas znoj dok u Hickokovskoj sceni citate uputstvo na poledjini kesice.
Ukusna supa za svaki dan. Pretrnete u trenutku. “Zar cu morati ovako svaki dan?” Ali ovo "ukusna" vas raduje. Sa odusevljenjem shvatate da pomocu supe mozete postati poliglota. Ima toliko jezika na kojima je napisano uputstvo. Sve mi je jasnija latinska poslovica. Koliko samo koristi od supe! O svemu su mislili, supa je cak I dehidrisana. Mozda se pretvorim u super heroja posto je pojedem. De-hidro Supamen ili tako nesto...
Uputstvo: 1. Sadrzaj kesice sipajte u 1 I kljucale vode I izmesajte. 2. U polupokrivenoj posudi kuvajte na umerenoj vatri 5 minuta uz povremeno mesanje. 3. Sadrzaj kesice je dovoljan za 4 tanjira supe.
Sa leve strane nalaze se ilustracije. Na sl. Br. 1 nalazi se serpa u koju se iz kesice sipala supa. Na serpi je pisalo 1l. U startu sam naisao na nelogicnost. Kesica kao da je lebdela u vazduhu I nije bilo nacrtane ruke koja je drzi. Mozda je ovo supa za nevidljivog coveka? Imam li ja pravo na nju kao jedan regularan primerak ljudske vrste koji je sasvim vidljiv?
Na slici 2 pojavljuje se kutlaca I strelice koje ukazuju na kruzno mesanje. Na serpi je napisano 5 min. Sjajan crtez, tako jednostavan. Mora da je na ovoj supi radio citav tim eksperata: Sociolozi, psiholozi, ilustratori, matematicari, lingvisti. Svi ujedinjeni u ozbiljnom projektu “Obicne supe”. Na slici br.3 nacrtana je poklopljena serpa na kojoj je pisalo 4 tanjira. To vam nije bas narocito jasno ali se pravite Englezi. Sto ukljucuje I prethodno navezban kokni akcent I distance u odnosima. Ponavljate u sebi 1l – 5 min – 4 tanjira… 1l – 5 min – 4 tanjira… Udahnete duboko, pogledate na casovnik, na kom ste prethodno stavili novu bateriju jer nista ne prepustate slucaju, I krecete u akciju. Primecujete litar kisele vode, niste bas sigurni moze li kisela voda da posluzi te se odlucujete da popijete kiselu vodu I flasu napunite obicnom. Posto ste to uradili, podrigujuci od kisele, vadite serpu I u nju nalivate litar vode. Sve vreme ponavljate 1l – 5 min – 4 tanjira… Serpu stavljate na 3 nebili sto pre prokuvala. Marfijev zakon kaze: Ukoliko gledate u vodu nikada nece provriti. Ja verujem cika Marfiju I ne bih zeleo da umrem gledajuci nemojte ni vi I za to vreme vezbajte jezike uz pomoc kesice supe. Prvo procitajte rec na srpskom pa onda na drugom jeziku a kasnije probajte I sa nekim gramatickim vezbicama. Iznenadicete se kako je voda brzo prokuvala; Primeticete da se mozete iznenaditi na ruskom: "Kak bistro ana prokuvala" ili na Bosanskom: "Prokuval‘ vec , ba?!" Ili na hrvatskom: “Juhuuuuuu!!!!Kljucala voda za juhuuuuuu!!!” Otcepite vrh kesice sipajte supicu, smanjite ringlu jer opreznost je majka supe, I mjesajte kukovima! (“1 lijevo desno dva, jedan napred nazad sad…”) Mozete I zapevati I zaigrati ali samo ako ste iskusni u spremanju supe ako ste amater – nikako. Pogledate na sat I ukoliko je zidni I nemate stopericu gledate da sekundara bude na pocetku tj. na broju 12. Posto ste uskladili I casovnike poput James Bonda mozete poceti sa mesanjem. Pod uslovom da ste vec spremili kutlacu, varjacu ili nekakvo drvo ukoliko ne mozete priustiti nesto od prva dva..Bice to mesanje ravno mesanju Evropske unije u politiku Srbije. He-he! Toliko ste dobri u ovome da imate vremena I za salu! Setite se stavke br.2 serpa mora biti poluotvorena, dobro odmerite koliko iznosi ono polu. Preciznost je majka opreznosti koja je majka mudrosti koja je opet majka proseravanja sto znaci da je preciznost prababa proseravanja. Morate zakljucati vrata jer ukoliko vam lopov udje u kucu supa vam nece dozvoliti da intervenisete I ostacete bez vrednosti. Kazete da je to nemoguce jer ih ne posedujete, onda mozete pruziti lopovu konak uz tanjir supe. Imacete I drustvo a to vam je tako potrebno, jer 4 tanjira nije mala stvar. 5 min je proslo I ruka je vec pocela da vam se oduzima sto je pocelo da stvara vrtoglavicu sto od gladi, jer ste poceli da balavite nad supom, sto od ruke, sto od neprekidnog kruzenja glavom I buljenja vrtlog kljucale vode. Da vam je tu cika Marfi bilo bi vam mnogo lakse. Nemate 4 tanjira pa ste se odlucili za jedan. Supa je spremna I vi ste pokazali da ste sposobni za zivot. Kakav zasluzeni obrok! Sigurno posedujete neku knjigu dosadnog vam pisca (u komentaru obavezno navedite koji je) mozete je iskoristiti kao podmetac za serpu. Kasiku u ruke I navalite! Prijatno!

Za ovaj recept bilo nam je potrebno:
Kesica “Obicne supe”
Litar kisele vode koju cete popiti I napuniti obicnom
Baterija (za casovnik)
Knjiga dosadnog pisca
Serpa (poluotvorena), kutlaca ili drvce, kasika (nije obavezna)
Marfijev zakon
I naravno – JEDNA ZLICA VEGETE!!!!!!!!

Soundtrack: Flamingosi - "Ludi letnji ples" 

Ustanete suvise kasno sa minimalnom zeljom za zivotom. Onda otvorite frizider sa konstatacijom da su u njemu 2 jaja. “Hmmmm… jaja!” Uzmete jedno jaje koristeci tri prsta: palac, kaziprst I srednji prst u jednu ruku a isto to uradite I drugom rukom tj. s drugim jajem.
Kvrcnite ga po sredini o neku tvrdu ivicu. Pazite da to bude geometrijski tacno a da udarac bude odmeren, sto ce reci: ni mnogo jak a ni mnogo slab. Ljusku jaja iliti njegov omotac razdvojite na dva dela. Oseticete se jako uzviseno I nekako produhovljeno tokom ovog cina. Zato I ne cudi sto su se ljudi sa kokaina skidali terapijom razbijanja na stotine jaja, ali se ta terapija nije pokazala uspesnom iz prostog razloga sto je kasnije kokain sluzio za odvikavanje od bolesti “ovisnosti o razbijanju jaja”
Ubacicete balance I zumance u tiganj I kada ugledate prepoznatljiv oblik ociju koje vas gledaju znacete da ste sve uspesno obavili, kao I to da ste na rubu nervnog sloma ili da ste u pocetnoj fazi manije gonjenja. Ovo cete resiti tako sto cete trcati gore-dole po kuhinji kao da vas neko goni, dok osecaj sasvim ne nestane. Dotle ce I jaja vec biti gotova.
A kako ih isprziti? U tiganju na vrelom ulju. Tiganj? Ulje? Ukljucite plotnu na trojku I nasujte ulje u tiganj na laganoj vatri. Nemojte paliti pravu vatru u kuhinji jer se mozete zapaliti, nemojte to raditi cak I ako vam je omiljena knjiga “Cica Gorio”. Preporucuje se da tiganj ima drsku, mada su mnogi ekstremni I adrenalinski pobornici “jaja na oko” upraznjavali tiganje bez drske. Nemojte se uplasiti jer ce jaja poceti da cvrce. I ona imaju dusu, setite se da bi, da nije bilo ljudi, ona bila malo, slatko, nevino I zuto pile, (“pokislo, zuto I malo, sto je kraj orla jednom zaspalo…?!”) Nemojte se pokolebati ni kada ulje pocne da prsti vama u lice, ili vam upadne u oci przeci vam trepavice ili zenicu. Laganim, smirenim pokretom smanjite ringlu za podeok nize (3-1=2) Da bi jaja ispala kako valja morate razmisljati o lepim stvarima u zivotu kao n.p.r skoro formiranje Vlade Srbije ili pozitivno resenje o statusu Kosova. Uzmete prstohvat soli I posolite. Ako ne znate sta je prstohvat onda potrazite mentalnu ustanovu gde ce vam to svakako objasniti. Jaja mogu biti rovita ili res u zavisnosti od vaseg ega I vaseg racija.
Pre nego sto navalite na ovaj izuzetan I sarolik obrok iskljucite ringlu I ne zaboravite da sacuvate ulje za sledeci put – ako ga bude. Morate znati da je vase zdravlje na prvom mestu a da bi bili zdravi morate biti i ekonomicni. Pojedite jaja I nastavite borbu za svoju puku egzistenciju I bivstvo.

PRIJATNO!

Za ovaj recept bilo nam je potrebno:
2 jaja (sa narusenom tendencijom da budu pilici)
Ulje (preostalo od prethodnih przenja)
Prstohvat soli (hoce li mi neko objasniti sta je to “prstohvat”?!)
Kg (ili vise) kokaina za odvikavanje
Digitron
Sprinterke
Tiganj (sa drskom ili bez)
Minimalna zelja za zivotom
I naravno – JEDNA ZLICA VEGETE!!!!!!!!

Soundtrack: Ceca - "Pile" 

Nikada nisam narocito voleo prodavnice. Ne znam zasto tako govorim kad ih uopste nisam voleo. Nikada. Proces kupovine za mene je uvek bio poslovicno mucan, hocu reci bio je mucan poput poslovica. Koje takodje mrzim. Svi misle da su poslovice narocito pametne kao da su tu da pomislis na njih u najgorim trenucima davljenja u blatu svojih gresaka, neodlucnosti, pogresnih procena, neiskustva svih mogucih vrsta slabosti. “Ko hoce vece izgubi iz vrece” ili “Niko se nije naucen rodio” Tja, licno mislim da je fetus Ajnstajna bio vrlo pronicljiv. No da se vratimo supermarketima. Sta je super u tome? Dragstor? Zar to u stvari nije apoteka iliti prodavnica lekova. Posluga? Sta su onda sluzbenici u hotelima? Prodavnica? Trgovina? Sa samim nazivom imam problem a tek ostale stvari… Od momenta kada otvoris vrata na kojima pise GURAJ a koja obavezno prvo povuces pa ih onda ponovo povuces, ne mogu da se otmem utisku da me svi u prodavnici posmatraju I ne samo to vec I da me kamere snimaju a slika emituje milionskom auditorijumu.Onda dolazi presija da kupovinu moram obaviti opusteno I lagodno ni prebrzo ali ni presporo Sa tacnoscu I s perfekcionizmom ali ne preteranim cepidlacenjem. Naizgled nezainteresovan ali usredsredjen u pravim momentima. Konverzacija mora biti uctiva bez preteranog ispadanja iz okvira prodavnice ali se ne treba ni nje drzati kao pijan plota-prodavnice, pobogu nismo robovi kupovine.Obracanje ne sme biti ni drsko ali ni snishodljivo. Mesara treba gledati pravo u kost nosa izmedju tih opakih urokljivih ociju I ne skretati pogled. Prodavacicu na vocu I povrcu negde u pravcu vocke u nivou njene glave. Ni jednog trenutka ne smem zaboraviti zbog cega sam tu. Najkompleksnija stvar u citavoj prici je hleb. Hlebasti salinitet puni mi nosnice I prodire u mozak koji pokrece jezik I izaziva oblizivanje koje se pretvara u tik Miroslava Ilica. (Pevac koji se oblizuje kao da je svakog momenta ispred rafova sa hlebom) Uzimam u ruku jedan primerak uvijen u papir, Spopada me nelagoda pri spoznaji da pri vrhu zjapi rupa od necijih prstiju, okrajak je probusen. Neko je ostavio svoj otisak na Bulevaru Hleba. Sada ga treba vratiti nazad, lagano, neprimetno pomalo drsko potvrdjujuci svoju losu procenu. Poraz! Oko mene prevrcu ocima I klimaju glavom levo-desno, jedni me u sebi bodre da uspem a druge je sramota I crvene zbog mene. U tom trenutku bih odabrao da nikada vise ne okusim hleb samo da ne prolazim kroz pakao opskrbljivanja istim.Ali kako da kasirki izadjem na oci bez pristojnog komada hleba.
U tom spazih jedan netaknuti, besprekorni (nikako beskorni) iluminisani hleb sa sedam hard-kora kome je samo okrajak virio iz hrpe sabrata iznad I ispod njega. (U pozadini se cuje crkveni hor: “Alleluiah!”) Znojim se pri pomisli kako ga treba bezbolno izvuci. Tezak je ovaj kupcev hleb, pomislih I euforicno se nasmejah. Mozda me je neko cuo? Izvlacim ga lagano I spazih da se hrpa iznad pomera. E pa sad nema nazad! Nagli pokret I izvlacim ga iz zgloba, hleb ispada Iz ruke I rotirajuci leti uvis, scepah ga sa obe ruke I privih na grudi kao novorodjence, malo je falilo da nacinim houmran sa njim poput kvorterbeka. Ipak “hleb moj nasusni” je bio u korpi I to bez ikakve motike jer zamislite koliko bi ta korpa bila teska. A onda je na redu red. Drzis odstojanje ali se I boris za poziciju. Slepljena kesa I racun koji se kao zmija obmotava unaokolo. Proverite ga, jel znate kako se kaze cist racun duga ljubav sa kasirkom. Jel sam vam pricao ono kad sam trazio kasirki broj telefona. Nije ga olako dala. Svakog jutra zaokruzivala mi je po jedan broj na racunu, za nedelju dana sam ga okrenuo, pozvao je na kafu I… Jos nesto?
-Nista vise, hvala!

Na utakmici africke bantu reebok lige izvesni vrac Auaualyeon Ogawan, cije je ime u stvari reakcija njegove majke na njegovo rodjenje (recenica je glasila ’Au, au, al je on ogavan!‘) spremio je nove bajalice na kojima je radio citavu sezonu. Na stadion nije uspeo da unese zamotuljak repa skocimisa nastalog ukrstanjem poljskog misa i Sergeja Bubke - ukrajinskog skakaca s motkom (koji uopste nije “smotko”) ali je nekako uspeo da prosvercuje telo ubijene lame i par petardi. Au, kako ga prijatelji zovu, je ujedno I menadzer kluba. Ipak na drugoj strani I ekipa Kongo-Kongo-Kongo-a imala je adut u svojim rukama. Neizvesni bivsi pomocnik vraca Ogawan-a koji je saznavsi sve njegove tajne po cistoj logici stvari postao njegov protivnik promenivsi samo redosled reci njegovih bajalica I ubacivsi par Nabokovljevih recenica. Pritom je zastupao jaku taktiku izbegavanja off-side zamki. Vodila se zestoka borba sve do 15. minuta kada su se pod misterioznim okolnostima dvojica golmana pretvorili u zdenka sir sa ukusom persuna. Mec je zavrsen sluzbenim rezultatom koji je poznat samo odredjenim sluzbama ali kako nezvanicno saznajemo on glasi: Nezvanicno : Sluzbeno, penalima: Malo zvanicnije : Sluzbeno za ekipu Kongo-Kongo-Kongo chupa-chups u mecu protiv Chunga- Lunga Dinasty watcher-sa . Dvojica vraceva su podelili zaradu iz kladionice “ODFUDBALANEMALEBA” u istoimenom pregradju SaoTome I u Principu bez Toga…Togoa, hocu reci.

Negde u Kolumbiji veliki narko bos Luis Alberto Francisco Felipe Papayas popularni Mango (uvek je dolazio na tekme bez cipela) kidnapovao je sudijinog pasenoga sa kojim je ovaj ziveo u divljem braku , ucenivsi ga u finalu Coca- kupa (sponzor ovog takmicenja bila je Coca sa sloganom “You can‘t beat the Coca!”) Ucena je glasila pobeda domaceg tima Pablo Mamacita‘s ili ce pasenoga obescastiti Sasa Curcic, bivsi fudbaler Boltona, pred sudijinim ocima licno.
S druge strane dobio je ultimatum I od vlasnika gostujuceg tima Locko Focko‘s takodje vlasnika kartela I zestokog Mangovog neprijatelja Pepe Hoze Pepe Hoze Hoze jedinstvenog nadimka “Pepe”. Njegov ultimatum nije bas najbolje razumeo ali je shvatio da se pominju testisi i zavarivac. Sudija Alberto Gonzales Valderrama zvani “Brzi” Gonzales pozvao je u pomoc vraca Au-a koji mu je podario veliku kolicinu srece tako sto mu je ,dok je zmurio, nesto pecurkasto pulsirajuce mesnato zilasto ugurao u zadnjicu sa cim je morao da prespava vece pred utakmicu. Nepoznati izvori kazu da mu je ovo pomoglo.

U III medjuopstinskoj ligi “Degrmenski okrug i Svinjare” u utakmici izmedju fudbaera ZVIZD-a iz Svinjara I predstavnika Degrmenskog okruga “FK SIROVINE” u teren je utrcala jedna svinja. Jos je zanimljivije da je ista uspela da zabelezi 2 stative, 3 asistencije, jedan zuti karton ali nazalost nije uspela da se upise u strelce. Ipak skauti su zadovoljni igrom mlade svinje predvidevsi joj veliku karijeru, napomenuvsi da se za nju vec otimaju veliki svetski klubovi.

Najduzi mec Finske “Somboled” lige odigran je juce u 13. kolu izmedju Kapri Stickers-a I Leni Kravitz Cornets-a a trajao je 252562 min. iliti 4 "polarne noci" I 3 "dnevna solstrikvicijuma" dok sudija Morz koji se nije tako zvao vec je zaista bio Morz, nije odlucio da se mec zavrsi nepopularnim rezultatom 0 : 0 sto ih je nateralo da promene bodovni sistem koji je do tada glasio 16 ½ poena za pobedu od vise od 123 gola razlike. Uveden je sistem “besmisleno-neodlucivih” rezultata I sistema 1 boda?! Tako se ova liga sve vise priblizava evropskim.

Zasto fudbaleri pocinju svoje izjave sa “Pa sigurno da…” Pa sigurno da smo dobro odigrali, pa sigurno da Zvezda nije pruzila dobru igru, pa sigurno da smo dali sve od sebe…” Stvarno ne mogu da proniknem u tu tajnu. Postoji li neka skola koja ih je naucila tom pravilu? Profesor medijskih komunikacija pri fudbalu svaki cas zavrsava recenicom: … I sta smo na kraju zapamtili? Svaka izjava koju dajemo pocinje sa: (Svi fudbaleri u glas) Pa sigurno da! –Hvala, to bi bilo sve za danas.
Sindrom fudbalera je da imaju sablone poput onih u mobilnom telefonu koje primenjuju u odnosima sa javnoscu. Bizarne izjave poput one “ostavili smo srce na terenu” ( u vaterpolu vec zamisljamo pulsirajuce srce koje pluta u bazenu) pa je "pregoreo u silnoj zelji" da, saigrac ga je ubacio u vatru ali je on izgoreo u zelji. Ili one skromne “bitna je igra citavog tima, neka budem najgori na terenu samo da pobedimo, moji drugovi ovo, moji drugovi ono” Pa onda ona cuvena: “Da nam je neko ponudio pre utakmice 1: 0 oberucke bismo prihvatili” Sta zele time da kazu? Kakav to covek nudi rezultat pre utakmice? Hoces 1 : 0? –DAJ, BRATE! Ili to fudbaler otvoreno govori o namestenim utakmicama? U prevodu neko ponudi rezultat I ti to prihvatis. Pametni su u stvari ti fudbaleri u zavijenoj formi govore o tako skakljivim stvarima.
Zanimljivo je da oni sami tacno ne znaju kako su postigli gol? Na centriranu loptu sam dobro reagovao zahvatio sam je i ona je zavrsila u mrezi. Covek je imao trenutno pomracenje svesti, ne vidi I ne cuje nista, ne zna ni kako se zove, sledeci trenutak, lopta je u mrezi – kakav goooolllll! Bio je to rezantan udarac, sta god to znacilo?
Trener bi trebalo da bude autoritet i prijatelj igracima. Trener bi trebalo da bude Bozanstvo, covek cije lice fudbaleri vide cak i u solji kod jutarnjeg uriniranja. Drugi otac ili treci ukoliko neki od igraca vec ima dva oca. No trener cesto zna i da padne sa lestvice. U pocetku bese "sef" Sef je zahtevao cvrstu odbranu sef mi je ukazao poverenje" a onda pukose u gostima i on se transformise u trenera, posle neocekivanog remija oslovljavase ga po prezimenu da bi na kraju izjave igrace izgledale ovako. Ima da ostanem na splavu, bre do ujutru, nece meni ovakav "kurton od sefa" da prica koje su obaveze prema timu. Dobro, pomisli trener sada sam kurton od sefa ali jos uvek imam derbi u subotu da se bar preobratim u "kondom od sefa".
Fudbaleri imaju mnogo zajednickog, kad bolje pogledas sve omiljene stvari su im zajednicke, pravi kolektivni duh. Omiljena knjiga Alhemicar najcitanija knjiga na pripremama, osecam da na terenu svi citiraju Paola Koelja pri komunikaciji. Film: Lovac na jelene, mada duboko u sebi sumnjaju u to, naslov filma I ne obecava, mislim kako ganjanje jelena citav film moze biti zanimljivo?
Golman je ipak najbesmisleniji posao na svetu. Sta on radi, seta izmedju dve grede zabijene u zemlju I brani lopti da prodje izmedju njih i moli se bogu da dodje do penala tada sve nekako dobija smisao. Jos ako te besmislene stvari radi atraktivo… wow izvija se, pravi parade, boksuje, zar nije dovoljno sve ovo prethodno… a onda se s vremena na vreme zakuca u jednu od greda odn. stativa, verovatno u zelji za vecim prostorom. A onda medicinska ekipa sa carobnim sprejom koji leci sve moguce napukle kosti, frakture, podlive… Cela medicinska intervencija se sastoji u prskanju spreja. Znaci za posao sportskog lekara je dovoljan samo kaziprst. SHWOOOssS, SHWOooSSSS! I – gotovo! Momak vec trci unaokolo kao veverica. Klasican fudbalski placebo, naime u boci je cesto samo voda. Jedini covek koji s vremena na vreme uradi nesto logicno je “egzibicionista” ludak koji istrci go na teren I bezi dok ga vijaju po terenu ljudi u uniformi. Dakle evo ludaka, a svi oko njega su krajnje normalni. Sasvim normalnih 22-oje koji trce za loptom sa sve jos normalnijim golmanima. Zamislimo da fudbaleri ko od majke rodjeni trce za loptom, onda bi covek koji obucen utrci na teren bio totalni manijak. Roditelji u gledalistu pokrivaju deci oci nad tom skarednom scenom.
Nikada niste verovali da covek moze biti vazduh, u fudbalu je I to moguce. Sudija je vazduh. Kako to, pitate se? Ako lopta pogodi sudiju igra se nastavlja sta god se dogodilo, sto znaci da moze postici I gol. Morao bi ipak da poradi na tome da lopta I prodje kroz njega. Kakav je to covek vazduh kada se lopta odbija od njega? Sudija bi trebalo da bude Swayze I to iz filma “Ghost”. Mada bi taj sudija bio strasno los glumac onako po prirodi, mislim. Sudija rukovodi utakmicom sto znaci da moze da natera fudbalere da budu dzentlmeni I umiljate mace na terenu ili da masakriraju jedni druge mesarskim startovima “za zatvor” Interesantna je kazna koju fudbaler dobija kada klizecim startom ucini da igracu tetiva visi sa kolena. On dobija karton u boji, I to zuti ili crveni (svaka druga boja bila bi nezamisliva) kakva zasluzena kazna, po logici stvari za malo jaci start sudija bi trebalo da izvadi sareni balon ili posipa konfete po igracima ili mozda da im pokaze okicenu jelku. A onda se igrac kao razjareni bik uputi prema sudiji gurne ga, pljune ili udari, nije ni cudo covek bas moze da popizdi zbog obojenih kartona, ponekad.
Neverovatno je koloiko prosecan igrac pljuje na utakmici, pljuje na teren, pljuje u rikavice, pljuje na sudiju. A onda suptilno izduva nos, prvo jednu nosnicu pa potom I drugu sto je sasvim pristojna stvar u fudbalu, po fudbalskom bon-tonu moglo bi se reci.
Ovu sjajnu igru upotpunjuje publika, komentatori TV prenosi, reklame, albumi sa slicicama. Eh, da albumi su posebna prica, kad sam bio mali prevrnuo bih citav svet za slicicu fudbalera, koji stoji u krupnom planu kao na licnoj karti. I onda njegova slika je samolepljiva I ima broj pozadi I onda je zalepis na isti taj broj u albumu. Nikad nisam bio apsolutno siguran zasto sve to radim ali znam da sam se neverovatno lepo osecao sto se slicica I albuma tice. E pa isto tako ja I sa najvaznijom sporednom stvari na svetu, poznatijom kao fudbal. P.s A onda su Amerikanci, “Rain Man” nacija iliti nacija autisticnih ljudi sa superinteligencijom, (Kisni Covek je u filmu, u to sam uveren, metafora Amerike) “otkrili Ameriku” dosli do zakljucka da je fudbal iliti soccer izuzetno smislena igra, cak I previse, I izmislili americki fudbal.

U zadimljenom baru plesale su Picke dok ih je rulja Kurceva gledala I u njima videla jednostavno samo picke, naime to sto su u biti I mislili da one predstavljaju. Picke su zelele da budu Vagine pa su se trudile da njihov ples ne bude samo puki striptease sa elementima samozadovoljavanja na sceni; unosili su pokret, stav, novitete u koreografiji ali su dobijale samo povike nabreklih crvenih Kurceva: Predji na stvar, pokazi sve, Picko! Oni su ih smeli pipkati, eksploatisati u svrhe svoje Kurcevitosti, zasto da ne I silovati mada to nikada I nije bilo potrebno, Kurac je jednostavno mogao sve. Picka Himera koja se najvise izdvajala u svom gracioznom plesu I koja je sojim klitorisom izvodila neverovatne stvari vrtevsi ga u ritmu unaokolo nesagledivim brzinama u svoj svojoj elasticnosti I gipkosti, mastala je da se otisne u Vaginalni svet. Cmarljivo je skupljala novac za ovaj poduhvat istovremeno se trudeci da koliko toliko ne ukalja svoj obraz (tesko je odrediti kako se kod Picke tacno manifestuje Obraz, niti gde se tacno on nalazi) Njen gazda Kurcina Dick Djokovic zvani “Djoka”, ocigledno “nase gore kara” voleo je da je miluje I zadrzavao se samo na tome. Prekidao je svaku pomisao da ode do kraja I u tome, paradoksalno, nalazio svoje zadovoljenje. Bio je lak na okidacu sto se kaze, I Himeri nije predstavljalo problem da isprazni njegove “wilson” loptice.
Slusala je price o tim savremenim I vaginistickim picokama ali ih nije mogla sklopiti u mozaik u kome bi sasvim sagledala taj svet I sebe u njemu.
Vagine su inace, takodje Picke ali sa mnogo vecim pravima, nekakve renomirane Pice tako ih je Himera dozivljavala. Obicni Kurcevi su balavili nad njima ali su se samo na tome mogli zadrzati. Cuvena Vagina Paris Hilton je, recimo, mogla raditi sve sto I Himera pa cak I mnogo eksplicitnije stvari ali je uvek ostajala glamurozna nedodirljiva Vagina. Nikako joj ne bese jasno ovo ”nedodirljiva‘.
Polozaj Vagine u drustvu mogao je biti veoma dobar ukoliko je ona “otvorena”, “cvrsta”, “fleksibilna” I odlucna da prima mocne klijente ali isto tako I da “stisne” kad je potrebno ukoliko je jos I “bez dlake na jeziku” uspeh je zagarantovan.
Penisi su kada se sve sagleda bili u najzamrsenijem polozaju, ne samo zbog svojih cesto zamrsenih dlaka. Oni su pokusavali Picke smatrati Vaginama, Vagine opet pokusavali percepirati kao proste Picke a oni opet balansirati izmedju Kurca i Penisa.
Hteli su naci nesto izmedju Vagine I Picke nekakvu Vagichku sa kojom bi tacno znali sta da rade, pronaci im definiciju, jednostavno. E, onda bi oni bivali Penisi u pravom smislu te reci mozda je bolje reci “Kurceviti Penisi”. Ali, avaj morali su preko mnogo Picaka stizati do Vagine koja vrlo lako dozivljava metamorfozu I oni postju zrtve bezbroj iluzija poput onih koje izvodi cuveni veliki Kurac iluzionista - “Big Lale”. U citavoj prici jedino verni Penis I verna Vagina su mogli ostvariti harmoniju, ali to je vec reproduktivno romantisticka utopija, teorija davno odbacena jer je citav pravac proglasen banalnim I apsurdnim.
Gospodin Johnson inace Penis, jedan od producenata mjuzikla “Pichkago” nasao se na ulici te kisne veceri, nakon kastinga za glavnu vagino-ulogu, istrcavsi iz studija 20 century fuks-a” zbog lazne uzbune o postavljenoj bombi. Iako je na glavi imao gumeni polucilindar “Durex” kisa je prosto lila po njemu. Do kurca! – opsova u sebi. Preko puta su svetleci neoni obavestavali natpisom “Cabaret ANUS” o rupcagi preko puta ka kojoj se odmah stustio.
Autor je svestan u kakvu se bajkovitu sapunicu ovo lagano pretvara I zeli da ostane na inteligentnoj metaforicnoj prici dostojnoj sopenhauerskog umetnika kakav je Stripy.

Posmatram sopstveni zivot iza ocnih kapaka
Uspavan sonatom predjenih kilometara.
I pevusim u sebi i za sebe
Strofe nikad otpevane,
stihove-ptice koje ne slecu na rame.

Posmatram drage mi ljude, cinioce moje duse.
Sagledavam lutajuce ljude,
nesvesne svog postojanja i mog prisustva.
Pevuse moju pesmu zajedno sa mnom, onako nesvesni,
ulazi im u usi i lagano postaje i njihova pesma.

Potmuli huk,obuzimajuci mrak
I hladni zidovi tunela.


Rekvijem na cesti.

Cekao sam autobus jedva se odrzavajuci na nogama koje su lagano trnule. Pored toga osecao sam mucninu a ledja su me prosto otkidala. To je bio bilans cetvorosatnog basketa za koji sam sa velikim entuzijazmom resio da izdvojim vreme ne bi li se vratio u formu. U sledecim momentima se smenise skripa autobusa, sisteci zvuk vrata koja se otvaraju I prazno mesto ispred mene koje nije ispustalo nikakav zvuk. (sto je o.k reakcija za jedno sjedalo) Kada se moje izmrcvareno telo spustilo na sediste osecaj neopisive miline me najednom obli uz neko cudne ubedjenje da je to logican sled stvari I da ja to, ni sam ne znam na koji nacin, upraznjeno mesto u prilicno punom autobusu u stvari zasluzujem. Tek sto sam stavio slusalice u usi I uz muziku sklopio oci, duboko i ravnomerno disuci kako bi odagnao umor I mucninu, kad ono – baba! Provukla se medju ljude iskoristivsi jedinu prednost starosti, a to je da ostali putnici znaju da starost nema nikakvu prednost, i jos malo uz pomoc lakta, najmocnijeg oruzja u borbi za prostor nacrtala se ispred moje umorne malenkosti. Uz neizostavni deo svake babe dva cegera ispunjena potrepstinama sa pijace u rukama. Sklopila je nekakvu u isto vreme sazaljivu I mrgodno – optuzujucu, “ja sam nesrecna starica, imas li malo morala nevaspitani izrode” - facu! I roptala je. Staracki. Nisam je gledao, ali sam osecao njeno prisustvo, specificni staracki miris I dah koji je punio nozdrve slutnjama o smrti. Obuzela me je, najednom, neodoljiva zelja da ubijem glupu, urokljivu staricu, da joj raspolutim lobanju sekirom ili je uplasim na smrt. Ona je zlo, vesnik smrdljive starosti, sa nicim ljudskim ispod te smezurane koze obicnog nistavnog starkelje… Pokusavam da zamislim kako bi molila za zivot, za preostalu sicu koju ima da ispuca. Govorila je: “Cemu zivot, vise ne vredi ziveti!” a sada rida I moli za isti, dok se senka smrti nadvija nad njom. Sad je morala da se pojavi, sada kada pokusavam da svoje telo I um dovedem u preko potrebnu harmoniju, kada sam dosao do svojevrsnog intermeca u vidu zasluzenog mesta koje mi pripada. Ili bi je prosto udario maljem pravo u cvet na “cvetnoj-joj” marami…Proslo je deset minuta I tacno 5 stanica od kad si stala pored mene trazeci mesto, misleci da je dovoljno da stanes pored nekog koje je jebeno zauzeto I koje mi pripada I prisvojis ga. Na mladjima svet ostaje a to ukljucuje I mesta u autobusu. Ova unutrasnja opaska me zasmeja dok prezrivim pogledom ispracam babu koja se ustremila ka izlazu tegleci za nju preteske cegere.
Sledece sto sam cuo je zavijajuci demonski zvuk u koji se uoblicila muzika iz mojih slusalica I ja usred ambijentalne kompozicije razaznah reci : “Umreces, uskoro… Vrlo uskoro!” Sa muzikom koja je zavijajuci sasvim nestala, kao kada se struja najednom iskljuci, nestalo je i moje uverenje da glas dolazi odatle. Sa moje leve strane cuh isto staracko roptanje i postadoh svestan da se susrecem sa ocima u cijim zenicama vidim sopstveni kraj. Starica u crnom, jeziva poput same smrti urezivala je reci slutnje u moj mozak. Hladan znoj me najednom obli i ja shvatih da prisustvujem projekciji sopstvene smrti koja je dolazila iz zlokobnih ociju. Prasak i nistavilo sa primesama bola, tuge, straha, prastanje I trazenje oprostaja od “Starice-Boga-Djavola” koja me oprasta od zivota. Sve se to kao u dva tamna, ledena jezerceta oslikavalo u ocima za koje sam jednostavno znao cije su. Turobni glas iz slusalica i iz tog stvorenja kao da se nastanio u mom grlu i ja krajnjim naporom uspeh da ga oslobodim i uzviknuh: “Stanite!” Razgrnuh sve ispred mene i zgrabih bakine cegere, skocivsi sa sve njima kroz izlaz. “Pustite me da vam pomognem, ne mozete sami” uspeh da izgovorim dok sam dolazio svesti. Na desetak metara od nas ubrzo sam video tramvaj koji izlece iz sina i zakucava se u nas autobus par sekundi pre nego sto su zajedno, kao nekakvo novo groteskno vozilo spojeno udarcem, noseci semafore I pesake, udarili u trafo stanicu. Dugo smo baka i ja stajali na stanici kao skamenjeni sa licima koja su odavala dozivljeni uzas, ili su se tih par minuta samo cinili dugi pre nego sto sam je odvukao njenoj kuci sa sve cegerima. Zurili smo kako bi baka Jelisaveta, kako sam saznao da se zove, javila unuci da je ziva i zdrava.
I eto me, kako ispijam bakin caj za smirenje i pricam sa Anjom, bakinom, preslatkom unukom u koju se sa svakim novim srkom caja sve vise zaljubljujem. Vidim da ni ona nije ravnodusna a u tome mi pomaze i baka Saveta sa svojim recima hvale. “Tako je ljubazan. To je danas retkost. A pri tom je i pravi lepotan. Jel’da Anjice?!” Udubih se u misli koje su se vrtele oko jednog pitanja: Sta se to desilo u autobusu i otkud onakva mrznja prema starici i ovaplocenja samog Djavola i Boga u njenoj drugoj verziji koja me je spasila smrti. To razmisljanje prekinu Anja pitanjem koje je trebalo da skrene pricu o uzasnoj nesreci: “Sta slusas?”, pokazujuci na mp3 player “Poslusaj…” rekao sam I pruzio joj jednu slushku “Slusacemo zajedno, kao da smo dva uha jednog istog tela I zivimo kroz muziku” pomesah filozofiju I romantiku . “Grozno!”, uzviknula je I sa gadjenjem izvadila slusku iz uva I bacila je. Onda sam shvatio da muzika koju slusamo jeste stravicno grozna I objasnio joj da to nije moja muzika i kako sam flash player zamenio sa jednim darkerom na kasi u dragstoru, posle basketa. Umor I mucnina pojacani ovom subverzivnom I suicidnom dark ambijental muzikom proizveli su, jezive sublimirane nagone I halucinacije u autobusu. Najezih se pri pomisli da mi je to uzasno providjenje zaista spasilo zivot.
“Znaci ovo u stvari slusas?!” Uzviknu Anja pustivsi disk “Café Del Mar” na svom stubu.
Pomislih na darkera koji kao i mi u ovom casu slusa istu ovu muziku. Pa to upravo znaci da i moja muzika, verovatno utice na njega i menja njegov zivot na neki slican nacin. Samo se pitam u kom pravcu? Da li je dovoljno jaka kao ovi demonski audio zapisi koji godinama uticu na njegovu psihu gradeci njegovu licnost, ako se tako uopste moze nazvati. Dozivece je kao i ja, kao nesto sa druge strane ogledala, kroz providjenje ili spoznaju ali suprotnim putevima. Bozjim ili putevima andjela. Sada je vazno samo da sam ja u svom iskusenju sasvim fino prosao. Pogledah u Anju koja se okretala nosena muzikom na sredini sobe,koketno mi se smeseci.
"Uopste se ne zalim, u stvari!"